"Balkan isuviše blizu da bi ga EU pustila da propadne"

Hoce reci nece prestati da pljackaju taj balkan pod izgovorom "demonkratije"

sve zemlje sa balkana koje su usle u vashu demonkratsku uniju sada su deset puta zaduzenije

Директорка европског програма Немачког Маршаловог фонда Роза Балфур сматра да је успоравање процеса проширења и смањено ангажовање Запада створило негативне последице на Западном Балкану. "Имамо јасне манифестације чињенице да се ствари урушавају на Западном Балкану због тога што Запад није довољно ангажован", рекла је Балфурова у интервјуу за портал European Western Balkans.

Балфурова каже да је и раније било речи о умору од ширења, па чак и кад су 2004. године Унији приступиле неке земље централне Европе. "Данас је, међутим, теже бити уверен у проширење, будући да је и председник Европске комисије Жан Клод Јункер рекао да неће бити нових чланица пре 2019. године", напоменула је Балфурова. "Била је то политичка порука послата Европљанима, али је на лош начин одјекнула у региону Западног Балкана", констатује Балфурова и истиче да се у последње време негативне ствари дешавају у региону управо због успоравања проширења и недовољног ангажмана Запада.

Верује и да ће победа Доналда Трампа и могућа другачија спољна политика САД такође убрзати негативне сценарије на Балкану. "Не можемо то измерити, али мислим да се осећа нека врста вакуума, недостатка. Можда је то само случајност, али после избора у САД, ствари су почеле да буду гадне на Балкану", сматра Балфурова. Са друге стране, наводи, политика приступања ЕУ и поред свих проблема унутар Уније, била је успешна и предстоји још много активности. "ЕУ ангажује снажну машинерију за процес приступања, тако да политичке промене не могу на то да утичу у кратком периоду. Европска комисија је и даље ангажована, постоје фондови за финансирање и предстоји још много активности", наводи Балфурова и додаје да ЕУ можда није спречила догађаје у Македонији или Црној Гори, али да и даље има капацитет, способност и ресурсе да се врати на Балкан.

Балфурова тврди и да је Берлин посвећен том питању, те да ће земље укључене у Берлински процес - Немачка, Аустрија, Француска и Италија, повући ствари на боље. "Улози су високи, интереси су велики, велике су и инвестиције, што не значи да те земље знају каква је интервенција потребна, али сам сигурна да им је Балкан исувише близу да би га пустиле да пропадне", навела је Балфурова. Говорећи о највећим безбедносним изазовима у региону, Балфурова наглашава да ту, осим Русије и Турске, види и Саудијску Арабију, будући да велики новац из те земље долази на Балкан.

Истиче да је јасно да постоји руски утицај у региону, али истиче да је сада на Балкану у току "рат" утицаја, брендова и начина живота, а да ЕУ и даље може да буде прилично убедљива. "Истраживања јавног мњења о приступању ЕУ иду горе - доле, али чак и кад постоји повећан скептицизам грађана о будућности у ЕУ, не мислим да то значи да они не желе у Унију. Тако да, мислим да ће битку добити Европљани, демократе, људи који подржавају принципе и вредности које и грађани Балкана треба да уживају", каже Балфурова. Указала је и да треба радити на помирењу у региону, наводећи да су неке прилике већ пропуштене.

Кад је реч о изборима у Немачкој и Француској и њиховом утицају на Западни Балкан, Балфурова верује да неће доћи до великих промена у Немачкој, али да ће Француска после избора изаћи слабија него сад. "Чак и уколико Марин Ле Пен не добије изборе, њена партија ће ући у парламент, што значи да ће влада бити слабија", објашњава Балфурова. Додаје и да излазак Велике Британије из ЕУ може имати негативне последице и по Балкан, али и напомиње и да Уједињено Краљевство није било посебно утицајно последњих година.